Transformacija Lancera

Sve je počelo u Kolumbiji. Krajnje antipatična frizura, najveća moguća zubna proteza, naočare kojih se samo Paja Patak ne bi stideo (i to samo početkom osamdesetih jer i on drži do sebe!), odeća koja je bila aktuelna pre možda dvadeset godina, kao i ponašanje na nivou devojke u pubertetu sa adolescentskim frustracijama na vrhuncu. Ali tema je upalila! Svet je poludeo i Amerikanci ne bi bili Amerikanci kada ne bi pojurili da otkupe autorska prava. Naravno, govorim o kolumbijskoj telenoveli "Ružna Beti", odnosno „Betty La Fea” u originalu, koja je na ovim prostorima dobila "kopiju" u vidu serijala pod nazivom "Ne daj se Nina". Sličnost sa Mitsubishi Lancer-om? Zar stvarno moram da vas podsetim kako je izgledao predhodni Lancer? Molim vas, samo to ne!
Ali sada je Lancer konačno lep! Pažnju, najpre, privlači agresivni prednji deo koji je prilično spušten, što mu daje pečat dinamičnosti. Svetla su uska i nepravilnog oblika, rubovi maske su okrenuti na dole, a otvori za usisavanje vazduha su "bahato" veliki. Dinamična je i bočna linija, oblikovana u stilu klasične limuzine, a ponajmanje je atraktivan previše "porodično" nastrojen zadnji deo. Mada je, istini za volju, Lancer koga smo vozili pre svega porodični automobil, u mislima nam je konstantno "Evo desetka". Ovakav "civilni" Lancer
ulogu dinamičnog porodičnog automobila obavlja sasvim dobro. Prtljažnik, osnovne zapremine 400 litara, je dovoljno veliki da ispuni sve zahteve skromne četvoročlane porodice, a u kabini ima dovoljno prostora za sve putnike. Najviše će uživati oni koji sede napred, jer su njima namenjena sjajna sportska sedišta, u paketu lnstyle presvučena kvalitetnom crnom kožom. Nasuprot tome, po izgledu i kvalitetu plastičnih površina u unutrašnjosti automobila, odmah se uočava da se one i dalje izrađuju naglašeno "azijatski" i deluju jeftino, a na podjednako (ne)kvalitetnom nivou su i upotrebljeni materijali. Međutim, dobre vozne karakteristike, auto oprema i odličan pogonski agregat, koji budimo iskreni, nisu napravili Japanci već nemački moćnici iz Wolfsburga, možemo samo pohvaliti. Već isproban 2.0 TDI, pardon 2.0 DI-D, sa 140 konjskih snaga, nudi odlične performanse i zavidnu ekonomčnost, tako da se veoma dobro uklopio i u Lancer. Svakako optimalan izbor. Svejedno, broj godina ovog motora možemo da prepoznamo po izrazito robusnom zvuku i nekultivisano gruboni odzivu na sportske ambicije vozača, koje korisnici s razlogom mogu očekivati, a na kraju ih i dostići. Pri tom, zbog odličnog obrtnog momenta i elastičnosti motora u svim područjima rada, neće biti potrebe za čestim „baratanjem” ručicom šestostepenog manuelnog menjača, za čiji rad biste teško našli primedbu. I prijanjanje na putu je odlično. Oslanjanje je podešeno nešto tvrđe, štoje sjajno za jurcanje po krivudavim putevima, ali manje prijatno za mirniji porodični izlet kada je potrebno izbeći svaku rupu ili neravninu na putu. Sadržaj paketa lnstyleje za svaku pohvalu, jer obuhvata praktićno sve. Tu je navigacija sa ekranom osetljivim na dodir, CD plejer, kožom presvučen enterijer, sportski izgled karoserije, aluminijumski naplaci velčine 18 inča, elektronska kontrola stabilnosti, ksenonska svetla... i savršena dinamična metalik crvena boja. Tako kako sam u uvodu opisao, je izgledala jedna od najpoznatijih sekretarica na svetu, u prvih nekoliko epizoda telenovele Betty Laloa. Pošto kiča nikada nije dosta, ljubav prema šefu nijejoj dala mira i sledila je potpuna transformacija - od ružnog pačeta do zanosne lepotice. Ali za režisera i scenaristu to nije bilo dovoljno kičasto, pa su na kraju ona i šef zaljubljeni živeli srećno do kraja života. Samo ne znam čijeg života... A šta će biti sa Lancerom sada kada je tako privlačan, dinamičan, sa sjajnim mogućnostima i voznim karakteristikama? Više kupaca će se zaljubiti u njega i sa njim živeti do kraja (njegovog) života? Verovatno, pošto je to odličan automobil kod koga je najveća mana de se još uvek oseća veliki japanski uticaj.